Seksualno neodgojen

Stojka je došla do mene u Plitvičku da se malo odmori od njegovanja na ledu polomljenog starog. Pokazao sam joj letak što sam ga dobio na blagajni dok sam ujutro u Konzumu kupovao dvije litre “Simfonije”. Bio je to kao neki proglas što ga je Katolička crkva odštampala protiv uvođenja zdravstvenog i seksualnog odgoja u škole.

– Zbog tog što nema seksualnog odgoja u školama tolike klinke i završavaju na abortusima ili rađaju djecu koju poslije ostavljaju po domovima – prezirno će Stojka. – Ali ti i onaj tvoj voljeni sociolog Nino Raspudić sigurno svršavate na te “progresivne” letke… Ono jednom kad si se na početku faksa napio tu kod tebe na tulumu skinuo si majicu i derao se da ti dovedemo profesora Raspudića da s njim plešeš Lambadu… I da pijete tekilu i ližete si sol sa prsa.

– Ne sjećam se, bio sam totalno izlitan. – Lagano sam pocrvenio.

Onda sam, da razbijem nelagodu uzrokovanu podsjećanjem na to sramno pijanstvo, krenuo u napad:

– Ne znam šta sve vi salonske komunjare s Filozofskog imate toliko protiv tog Raspudića… – Natočio sam si “Simfoniju” u čašu. – Meni je on puno draži od Srećka Horvata. Kod Srećka mi ide na kurac to što čim ručicama zalamata po zraku, misli da je kao Slavoj Žižek.

– A Raspudić… Čim obuče crnu kurtonku misli da je kao Thompson – zasiktala je Stojka.

I još dodala:

– Raspudić bi najradije da sve mi žene na Badnjak skupljamo slamicu i pred ponoć muškarcima peremo noge u lavoru, dok nas oni s drškama od thompsonovskih mačeva zaštitnički tapšaju po glavi.

– A Srećko bi da vam on na Singerici šije suknjice za lutke dok se vi igrate u badnjačkoj slamici…

– Ti i tvoj limbaški frend Čadež ljubomorni ste na Horvata jer je zgodan, odvažan i uvijek ide protiv struje – skoro mi se izbeljila Stojka.

– Zgodan… kao ugojena beba koja se prejela Bebimila.

Otpio sam još Simfonije. Vino mi je probudilo eros. Kao i to maloprijašnje Stojkino zalaganje za seksualni odgoj. Mi u Đakovu to nikada nismo imali u školi. Samo nam je, sjećam se, jednom došla neka medicinska sestra i pokazivala nam na dijaprojektoru nacrtane unutrašnje muške i ženske organe od čega mi se sve u vezi seksa zgadilo na iduća dva mjeseca. Crtež maternice podsjećao me na bivolju glavu.

Pomislio sam kako bih mogao pitati Stojku jesu li oni u zagrebačkim školama imali malo bolje organizirane te satove o spolnosti mladih. Ako jesu, neka mi u praksi pokaže te lekcije za koje sam ja kao đakovačkokatedralni ministrant bio zakinut. Neka me, na primjer, poduči treba li muškarac prije snošaja peruškom gladiti ženu po intimnim dijelovima i je li moguće dobiti dijete ako se vodi ljubav u kadi, i koja ljubavna poza ženama najviše odgovara. Možda stojak? To sam pokušao zadnji put, ono u kukuruzištu 2007., ali sam polomio dvadesetak stabljika BC hibrida. “Stojak” sa Stojkom, uh, od same pomisli na to stresao sam se od ugode kao glazbeni kritičar Pofuk u Lisinskom na koncertu Bečkih dječaka.

Baš kad sam je se to spremao zamolit da mi malo podrobnije objasni to sa seksualnim odgojem u školama, ona se podigla s kauča, dohvatila pernatu jaknu i obznanila:

– Idem doma. Došla sam se tu malo smirit od onog svog starog… a samo sam se još više uzrujala… I daj si malo uredi ovaj brlog, smrdi ti tu ko u podrumu.

– To je od ove “Simfonije”… – protrtljao sam.

Otpratio sam je do ulice, a onda sam skrenuo u Limb da pivom nakvasim grlo osušeno od nagle, presnažne požude.. Bilo je oko osam navečer.

U Limbu su od poznatih bili samo grafičar iz EPH, Egida, i slikar Marko Tadić. Stao sam s njima za visoki stol. Rekao sam im da sam čvrsto odlučio povezat se s Miljenkom Jergovićem.

– Di ćeš s tim sjebanovićem… – Egida me pokušao odvratit od te zamisli. – Prošli tjedan morao sam mu pomoć nosit tam kod njega na selo nekakve A4 papire za printer. Nije me ni u haus pustil, samo do praga i to je to, štanginjo. Kamoli da me sokom ili kavom ponudil, papak. Po tom pitanju kućne gostoljubivosti Gotovina je za njega Lord Karington… Vlašić mi je reko da je sve novinare koji su ga nakon Haga čekali pred kućom, general pozvo na iscijeđeni sok od naranče.- Egida je pripalio novu cigaretu.

– Ma, samo ga treba pripitomiti, kao što je Mali princ onu obijesnu, pustinjsku lisicu – pokušao sam ga razuvjeriti.

– Volio bih i ja upoznat Jergovića – ubacio se Tadić. – Moja tetka Felicija je već rastrubila po Sisku da se on sprema pisat o mom slikarstvu u “Subotnjoj matineji”.

– Odi sa mnom kod njega na to selo, Egida će nam, evo dat upute kako da točno dođemo do tamo – rekao sam. – Pa ćemo ga zajedno obradit. Ti za tu “Matineju”, ja za pisanje recenzija u Jutarnjem.

– Jebo vas sve taj Jutarnji. – Namrštio se Egida – Novine propadaju. Već dvadeset mojih frendova grafičara dobilo je otkaz… Jedan se sad prekvalificirao i postao dreser pasa na nasipu. Drugi vodi đez-dens u staračkom domu na Trešnjevci… Ko zna kaj mene čeka za koji mjesec. Možda ću opet morat prat leševe ko onda kad sam išo u srednju grafičku i skupljo pare za maturalac u Španjolskoj…

– Jel Jergović počeo pazit malo na bradu il je još pušta da mu raste sama od sebe, kao savsko šipražje? – pitao sam samo da Egidi skrenem crne misli.

– Ma i to je živi žasu.  Butković mu je za svetog Nikolu poklonio neki poseban šampon… Sad kad mi se nagne nad stol objašnjavat kako treba kaj prelomit u tekstu, sve mi zavonja na opranu pseću dlaku.

– Uf, moj kolega Vehabović pojeo bi od muke okvire od onih svojih tarikfilipovićevskih naočala kad bi moje ime i fotka osvanuli u “Subotnjoj matineji”… – maštao je naglas Tadić. –  Prije dva tjedna pojavio sam se na skoro pune dvije minute na telki, u popularnom “Briljanteenu”…  Sad bi mi baš dobro došla ta matineja da učvrstim status i brendiram se.

– Jel vrijede šta ti Jergovićevi tekstovi o suvremenim slikarima? – Vrškom prsta izvukao sam cigaretu iz Egidine rastvorene kutije.

– Ma kurac mu vrijede… On ti one napuhane lutke iz seks šopa tjemenogolog skulptora Fiolića opisuje kao da su skulpture Ivana Meštrovića – ogorčeno će Tadić.

Nakon treće krigle piva počeo sam zamišljati kako pred odlazak kod Jergovića na selo svraćam kod Stojke u Zapruđe. Majka joj je otišla nekamo kod rodbine. Stojka me dočekuje u svilenom haljetku sa zmajem, sličnom onakvom u kakvom je Aleksandar Kono plesao na pijanci kod Sandića. Toliko je seksualno uzbuđena da joj s onog njenog iskrivljenog očnjaka kapa slina. Odmah skida haljetak, stisne me uz sebe. Koža joj sva miriše na kuhani bakalar koji neizmjerno volim. Govori mi da u nju zagrizem jako, poput gladnog miša u kolut sira. Ja joj prvo počnem svojim zdravim, malko žućkastim sjekutićima čupati svilenkasti obrub gaćica kao podivljali vepar žičanu ogradu životinjskog rezervata u Slunju…

– Kaj si se ti, mudrijaš, tak zamislil? Buš sad ti platil rundu? – trgnuo me iz sajarenja Egidin priprosti glas.

Književna Groupie

Imate mišljenje? Iskažite ga!
Loading...

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More