Ne možemo više ovako živjeti

11:45

„Halo?“

„John?“

„Da?“

„John, ja sam. Edna je. Htjela sam ti reći da dolazim po svoje stvari večeras. Ako je to u redu.

John šuti, gleda si u nožne prste i miče palcem.

„John? John? Čuješ li me?“

„Da.“

„John…Slušaj…Znam da je teško, ali tako je bolje, razumiješ? Ne možemo više onako živjeti. Ja… Dugo sam razmišljala o tome… I znaš… Jednostavno više ne ide. A onda je bolje ne odugovlačiti s tim stvarima.“

John promatra muhu na zidu, debelu crnu muhu.

Svidjela mu se ta muha, bila je odvratno debela, a mogla je letjeti.

Dobro je to, ima šanse i za njega – pomisli.

„John, zašto ništa ne govoriš? John? John?“

„Daaa?“

„Stvarno si gad. Mislila sam da si shvatio, da ćeš se promijeniti, ali … Ti i dalje misliš da si bolji od drugih … Od mene…“

„Jel to sve?“

„Ne. Nije sve. Nije, ti sebični gade.

Dolazim u 6. Nemoj biti tamo. Bolje ti je da ne budeš.“

 

…KLIK…

 

*****

 

 

12:00

„Halo?“

„John, mogu li te pitati nešto?“

„Aha.“

„Što ti uopće želiš od života? Ponašaš se kao da ti do ničega nije stalo. Tako ne možeš živjeti. To nije normalno, shvaćaš li? Ljudi ne žive tako. Ljudi idu na posao, zarađuju novac i osnivaju obitelj. To rade.  A ti se čitav dan šetaš gore-dolje po stanu, mom stanu i režeš nokte na nogama. Ja tako ne mogu živjeti. Ne želim. Želim biti sretna. I želim da ti budeš sretan.“

„Sretan sam.“

„Oh, pa naravno da si sretan. Ja plaćam stanarinu, ja te hranim, a ti glumiš velikog pisca kojeg nitko ne razumije. Ma koga ti zajebavaš? Koga? Mene više nećeš. Jesi li razumio? Meni je dosta. Dosta.“

„Edna, ja stvarno nemam vremena za ovo…“

„Nemaš vremena? Nemaš vremena? Oh, ti jebeni kučkin sine, nemaš ti ništa drugo osim vremena. A moje si potrošio. I ja ga za tebe više nemam.“

 

…KLIK…

 

*****

12:05

„Halo?“

„John…Želim da znaš da ti opraštam. Ne želim ružan kraj. Ne nakon svega što smo prošli. Zapravo…Želim reći…John…Volim te. Još uvijek te volim. Znaš li to?“

John pogledom potraži muhu, onu debelu, ali bit će da je odletjela iz njegovog života.

„John?“

Nije loše, sve u svemu-pomisli-bio je tad i tamo kad je trebalo biti i nisu ga dobili. Nisu ga pokvarili.

„John?“

Nije bio najsretniji čovjek na svijetu, ali ni najnesretniji. Bio je svjestan sebe i bilo mu je dobro. Nekako  bi se osjećao bolje kad je vidio kao drugi žive. Kao da je nekako prošao bolje.

„John? John?“

„Haaa?“

Edna zašuti na trenutak.

„Znaš što, John? Znaš što? Ti si PROKLETI, EGOISTIČNI, SEBIČNI gad i ja te više ne želim slušati. Ne želim te više gledati.

TVOJ nos, oči, usta, TVOJE izležavanje, TVOJU usranu umjetnost.

NE ŽELIM TE NIKAD VIŠE VIDJETI, ČUJEŠ LI?

NE ŽELIM TE NIKAD VIŠE VIDJETI NI ČUTI, TI GOVNJIVI KRETENU!!!“

…KLIK..

*****

 12:08

„Halo?“

„John…Ja sam….

Edna je.“

 Dario Šarec

Imate mišljenje? Iskažite ga!
Loading...