Michael Shannon u “Icemanu” – jebena glumčina

Tomislav i ja u mrtvačkoj smo tišini izašli s novinarske projekcije filma “Iceman” u novozagrebačkom Avenue Mallu.

Filmski kritičar Arsen Oremović projurio je pored nas s dopola pojedenim komadom uskusne capricciosa pizze.

– Kaj je? – pitao me Tomica. – Kaj si se ušutil?

– Film me rasturio… Kako je dobar… To je ono što obožavam, filmska obrada nekog stvarnog događaja… I još se sve događa u mom omiljenom vremenu, šezdesete i sedamdesete u New Yorku. Ne znam zašto toliko volim to vrijeme… Sve si skoro imao kao danas, a nije još toliko otišlo u kurac. I sviđa mi se ta njihova tadašnja moda…

– Ali Amerika je već tada bila u kurcu, vidio si, taj Kuklinski je morao postat plaćeni ubojica da bi ženi i kćerkama pružio udobnu kuću i dobro školovanje. Inače bi on i žena ostali teške bijede, nešto ko mi..

– Dobro, to je taj socijalni aspekt… Ali šta nisi vidio da je ubijanje ljudi Kuklinskom bio primarni nagon, srž njegovog bića, kao što je nekom pisanje, slikanje, sviranje… Kad nije ubijao ljude bio je u žestokom kurcu, šta nisi vidio da je pristao maltene besplatno ubijati kad ga je odjebao onaj mafijaš… Kako je jebeno tog Kuklinskog odglumio Michael Shannon… Već sam ga gledo u onom jednom filmu, prema onom nekom romanu… glumio je tamo isto jebeno nekog šizofrenika… Jebena glumčina, za mene je on sad trenutno najbolji holivudski glumac… Kako je jebeno – da se arsenoremovićevski izrazim – karakteran. Kako je lijepo imat takav talent i takvu sjebanu facu… Ma, on je sam napravio tu svoju sjebanu facu… kurac se s njom rodio… tesao je, tesao zanat… Faca je ogledalo duše, da se izrazim kao Vesna Krmpotić… Uh, kako dobar glumac, kako jeben film…

– Meni je bio malo…

– Prespor?

Tomislav kimne.

– Jebi ga – rekao sam. – Ti si danas dobio slobodan dan na poslu, htio si možda nešto malo više razbribrižno, možda i da film bude zapapren s malo seksa…

– Kaj ima loše u tome?

– Ništa. Ovo je jak film… Ali ne samo za intelektualno-celuloidne šupke… Ovaj film bi se mogao svidjet i nekom čvrstom momku…

– Pa ja sam takav – podsjetio me Tomica. – I istina, ne kažem da film nije dobar, svakako ga treba pogledati, ali…

– Nema ali. Odličan je to film… Kakva sam sve sranja gledao u zadnje vrijeme, ovo je vrh.

– Istina, odličan je – složio se Tomica. – I svi su glumci odlični. Jebeno je i Winona Ryder odglumila ženu od tog ubojice koja uopće desetljećima nije kužila da joj je muž plaćeni ubojica… Fakat ga je voljela… I on je nju jebeno poštovao, volio, obitelj mu je bila svetinja… – u nekom zanosu će Tomica.

– Da, samo je bio žestoko sjeban tim svojim odrastanjem… i genima valjda… Vidio si u kratkim fleševima kakav mu je bio stari… Prokleto sranje… Film mi je izazvao nešto… što ne mogu odrediti, nešto slično kao kad čitam Dostojevskog… Taj Shannon trebao bi glumiti u nekoj filmskoj adaptaciji Dostojevskog. U “Bjesovima” na primjer, to bi on rasturio… Koji bi on bio jebeni Kirilov…

– Opet me jebeš s tim intelektualnim spikama – upozorio me Tomica.

Željko Špoljar

The Iceman (2012.)

Redatelj: Ariel Vromen

Scenaristi: Ariel Vromen i Morgan Land

Uloge: Michael Shannon, Winona Ryder, Chris Evans

Imate mišljenje? Iskažite ga!
Loading...

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More