Na gej štajgi na Marjanu

ponocni kaubojU Splitu smo upali u totalno sranje. Potrošili smo svu lovu na cugu, na ribice u Fife, na upade u popularni disko Kuka. Nije nam ostalo ni za povratak u Zagreb.

I ko za kurac, Čadež je zbog onih promočenih čarapa navukao tešku gripu. Hroptao je pod dekom. A ja budala, da mu se osvetim za ono sa Stojkom, u ljekarni sam mu kupio nekakve tablete protiv preobilne menstruacije i slagao mu da je to Maksflu za skidanje temperature.

To mu je dodatno naškodilo. Napuhnulo ga je kao kravu kad se najede djeteline. U bunilu se pomokrio u gaće, pa sam ga ja  morao presvlačit. Ono njegovo volumiozno spolovilo kojim se u limbovskoj klonji šepirio pred Stojkom, sad je nalikovalo razgaženom điranu. Ako sam priželjkivao osvetu, onda je to bilo to. Korak dalje bilo bi trovanje cijanidom.

Uz sve to, gazdarica nas je tjerala iz apartamana, a direktor marketinga splitskog HNK, Davor Vuković nije nas htio uzeti u zaštitu jer je Čadež popljuvo Solerovu predstavu „Kontra progresa“.

Toliko smo otišli u kurac, tolko se srozali da mi je Čadež u bunilu predložio da odem na gej štajgu na Marjan i tamo nam zaradim za hranu i autobusne karte. Točno je znao gdje je ta štajga, Šimpraga je o njoj prije tri godine pisao opsežnu reportažu za Globus.

– Puko si… Jel se zajebavaš il fakat misliš da se idem kurvat?

– Pa da, ko Ponoćni kauboj. Taj žigolo u Ponoćnom kauboju došo je u Njujork iz neke teške provincije. Kao ti iz Đakova… Fakat, ti si naš Ponoćni kauboj. Pastuh iz Đakova. – prostenjao je Čadež u gripoznim bolovima.

– Radije bih s Edom Popovićem  plesao ponoćni bugi na Velebitu – rekao sam.

– Normalno kad si neradnik ko sva ta njegova poletovksa generacija… U koju spada i Štulić. Žena ga već desetljećima uzdržava… Ti si neki njihov poletovski abortus,ono u stilu Pero Kvesić, „Zašto ležim i druge priče“. Nije ni čudo da se družiš s onim nifomanom Grakalićem i u Cinkušu udaraš po travaricama s Marijom Braut… Studirat ćeš na tom Filozofskom do šezdesete. I doživotno jest po studentskim menzama ko oni konceptualni umjetnici – opatrnuo me Čadež.

– Jebi ga, ne možemo svi bit marljivi mravi ko vi u EPH… Daj onda bar nazovi Butkovića, nek nam on donese neku lovu, nešto za pojest. Vidio si, u subotnjem Jutarnjem pisao je da mu je baš posto gušt dolazit u Split. Jede tu i pije po najskupljim restoranima, sve plaća karticom.  A ti udaraš po pašteti i mortadeli iz Konzuma, ko da imaš manje dnevnice od crnokronikašice Hajdi Karakaš – nadureno ću.

To turobno nadjebavanje tko je veći radnik, na kraju je završilo da smo se navečer obojica, trbuhom za kruhom, odvukli na Marjan na gej štajgu. Čadež se umotao u gazdaričin štofani kaput, nabio šubaru na glavu. Bio je pljunuti Ratso iz Ponoćnog kauboja, onaj što ga glumi Dastin Hofman i što na kraju filma u autobusu za Majami umre u naručju propalog žigola koji se furao na kauboja. Ako se Čadežu dodatno pogorša, nešto slično bi nam se moglo desiti u Makarska-busu za Zagreb.

U mračnom drvoredu ispod Marjana stajali smo i cupkali s noge na nogu, kao dva olinjala kralja noći. Bura je okrenula na jugo. Oko deset, banuo nam je neki dugokosi tip u kožnoj, rokerskoj jakni i martensicama. Namignuo nam je i dao znak da pođemo za njim.

Doveo nas je među nekakve borove. Po podu je bila hrpa istrošenih prezervativa. Digao mi se želudac. Tip nam je osvijetlio face mobitelom.

– Ne mogu virovat! – zakreštao je ko ošureni galeb. – Ma jel to Čadež!

Čadež je natmureno klimnuo u znak potvrde. Tip je svojim kreštavim glasom počeo afektirat da je on glumac u splitskom kazalištu mladih… I da je totalni fan Čadežovih kazališnih kritika.

– E, brale… Kako ti rasturaš… Sve ih smistiš na svoje misto… Obožavam kako pišeš, matere mi! Nema kod tebe puno filozofiranja, odmah jednostavnim, prostim ričima rečeš jel predstava teška šporkica il nečem vridi. Koju god si predstavu popljuva, ta se ni meni nije svidila. Jak si, brale, svaka ti čast! Kako si ono prošlo lito dobro sasra „Adio kauboju“… Kreteni, misto da su mene uzeli da im glumim onog brata homoseksualca… Ja bi in spasija predstavu. Nego, momci, ća vi radite u ovo doba na Marijanu? Jel znate uopće na kojem ste mistu stajali?

– Đogirali smo – preko kurca će Čadež.

Tip nam je krenuo objašnjvati da je ovo okupljalište homoseksualaca. Na kraju je rekao da je njegov pseudonim ovdje na Marjanu Šime, ekipa ga tu zna samo pod tim imenom. Nastala je pomalo nelagodna tišina. Da je razbijem, pitao sam:

– Šime, jel poznaš Srđana Sandića?

Odmahnuo je glavom.

– Nisam ga upozna ovako u četiri oka, ali obožavam kako radi… Guzicu bi da da mogu glumit u njegovoj drami Snu bez snova. Obožavam njegovu viziju novog kazališta… Tip ima petlju, nikom se ne dodvorava, nikom ne podilazi. Volija bi ga upoznat više nek Eltona Đona vidit.

– Ja sam dobar s njim – protrtljao sam.

– Bravo, onda si i ti moj tip, prika – čvrsto me stisnuo za ruku i zagledao mi se u oči kao orao škanjac u zeca što isturene zadnjice pretrčava preko polja, zeko hop, zeko hop.

Djelićem mozga, zapravo više zečje refeleksno pomislio sam kako je sad možda idealna prilika da ga pitam što  bih trebao napraviti, a da mi on za to što bih napravio, dade barem dvjesto kuna.

– Ja sam ti kao s Kolektive, jeftin sam… – pokušao sam mu nabaciti šaljivu aluziju.

– Ća si reka? – trgnuo se on. – Imaš jeftinije karte za Dubijozu Kolektivu sutra u Spaladijuma? Ja nisan uspija nabavit ni ove regularne, rasprodalo se… A, obožavam Dubijozu, pogodili su, brale, pravu priču. I riči od pisama su im baš onako… dubijozne. Da bi guzice da sutra mogu u Spaladijuma im otić na koncert. Sluša san ih jutros, svirali su uživo na našem splitskom radiju…

– Ma, nemam karte…

– Ima, ima… Ima akreditacije. Dvije… Novinarske. Ali mi nećemo moć ić – naglo se ubacio Čadež i zamahnuo dobrom Šimi s dvije press akreditacije pred nosom.

Uvalio mu ih je za dvjesto kuna.

Na povratku s Marjana svratili smo u Fife na ribice. Čadež ih je sve obilno zalio limunom.

– Treba mi puno ce vitamina. – Oblizao je i koru.

– Otkud ti akreditacije za Dubijozu? Jel ti to Dragaš dao? – pitao sam ga.

– Ma, kurac to su mi akreditacije od prošlogodišnjeg Eurokaza – odvratio je limunski skupljenih usnica. – Šime ih u mraku nije ni pogledo, virova nam je na rič.

– Fakat si ko ona varalica iz Brešanovih „Ptica nebeskih“ – odao sam mu priznanje. – Sad će te zamrzit, neće te više čitat u Jutarnjem…

– Boli me kurac. A zamalo je mogo i tebe… Da je nepametni Šime shvatio što mu točno nudiš – hijenski se nacerio Čadež.

U apartmanu smo siti gledali Pola ure kulture. Ivo Banac na ekranu je gadio Antu Tomića, da je neuka seljačina, neduhoviti klaun iz Prološca Donjeg.

– To sam i ja mogo bit, a sad sam muška kurva – zagrabio sam prst duhana i umotao ga u rizlu koju sam onda liznuo krajičkom jezika, baš kao što je malo falilo da slično tako liznem vršak Šiminog glavića.

– Tomić je za razliku od tebe radnik. Pavić mu je povisio normu na dva teksta tjedno. On mora za plaću prcat malo zajebanije tipove, Keruma, Domazeta Lošu, Glavaša, takvu ekipu. Bar jednom mjesečno mora okinut nekog zajebanog tipa ili pedala… I pola Torcide si je navuko na vrat. Šta misliš da on može ko ti i ja u ponoć nakon premijere bez beda izać u Kuku, a da ga neko ne provocira, jebe mu sve po spisku…

Gledajući Hloverku na ekranu, razmišljao sam o radnoj etici i o tome kamo ide moja karijera. Moram hitno nešto poduzeti ako ne mislim fakat postat gej kurva.

– Želim postati voditelj Briljantina. Ako se Andrija Škare prebaci za stalno u Gloriji, pisati što čita i jede Todorićeva sestra, mogao bih popuniti njegovo mjesto. Ionako izgledamo kao braća. Samo se moram riješiti tih svojih demode cvika i traper jakne, i stalno mi govore da ne zakopčavam košulju sve do grla, da je to prekvekerski, govorio sam naglas, zamućenog pogleda.

 Književna Groupie

 *Kupi Književnu groupie! Po povlaštenoj cijeni od 69 kuna, hit knjigu Pavla Svirca, proglašenu kulturnim događajem godine, naručite na info@arteist.hr, s naznakom „Arteist za Groupie“. Dostava u Zagrebu i Splitu je besplatna i vrši se isti dan.

 

Imate mišljenje? Iskažite ga!
Loading...

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More