Intervju s Dalmatinkom na ljetovanju u Zagrebu

Na plus četrdeset popeo sam se na Sljeme, sve do televizijskog tornja, znači do samog vrha.

Ne bih znao točno objasniti što me natjeralo na to. Poželio sam se hemingvejske avanture, valjda. Uostalom, dok sam se uspinjao na tu ne tako bezazlenu zagrebačku planinu, na trenutke sam se osjećao poput onog Hemingwayevog leoparda čiju su lešinu pronašli smrznutu uz sam zapadni vrh Kilimandžara, kojeg još nazivaju i Masai, što bi u prijevodu trebalo značiti nešto kao Božja kuća. Nitko nije razjasnio što je leopard tražio tako visoko. I da su moju lešinu našli sprženu od sunca pod samim sljemenskim vrhom, nitko isto tako ne bi mogao objasniti što je jedan novinar tražio na tolikoj visini.

Skrhan, sjeo sam na terasu Tomislavovog doma i naručio omiljeni napitak kolumnista Nine Raspudića, kratki espreso. Na ulasku u Tomislavac na drvenoj ploči zapazio sam natpis: “V Tomislavcu zdignutom iz praha, pojedite si graha”. Nije me se to bogzna kako dojmilo. Puno boljih stihova pročitao sam u zagorskom književnom časopisu “Kaj”.

Dok sam polako dolazio k sebi uz espreso, za susjedni stol dovukla se neka starica sa štapom i slamnatim šeširom širokog oboda. Konobaru se obraćala na napadnom dalmatinskom. Na mah mi je proradio novinarski nerv. Zainteresiralo me što jedna tako stara Dalmatinka usred ljeta traži na vrhu Sljemena, kako se uopće i dovukla do gore, kombijem staračkog doma ili su je spustili Unrinim padobranom kakvim su nekad spuštali Trumanova jaja u prahu?, šaljivo sam se zapitao. Kako sa sobom uvijek nosim svoj novinarski, džepni mikrofon, u trenu sam se odlučio po svaku cijenu izvući intervju od te starice, intervju kakvi su se nekad s takozvanim malim, obično neobičnim ljudima radili u visokotiražnoj “Areni”.

Starica je bez krzmanja pristala. Jedino se malo rastužila kad je saznala da taj intervju neće ići u novine, nego na portal. Za nju su portali oduvijek bili oni prolazi što vode u Dioklecijanovu palaču njezinog rodnog Splita.

“Diš na portal lipit intervju, dite moje… A, bit će se danas u ovon ludon svitu i to može! Samo ti mene pitaj, sve će ti stara Androševićka odgovorit, lipi moj…”

Iz torbe koja je izgledala kao da se po njoj nakon preobilne porcije tripica izbljuvao barba Smoje, izvukao sam bilježnicu i olovku; uz diktafonsku snimku, želio sam praviti i posebne bilješke.

Kako to da po ovakvoj vrućini niste dolje kod sebe u Dalmaciji, na moru?

– Ovdi mi je nekako lipše, svježe je, pušika sa svih strana. Ljudi, osoblje, su pristojni. I tila san pobić od svog sina, snahe, unuka… Prilipili su se za mene ka pijavice, i sišu li me sišu, cidu me ka žolfu… Stalno in moran davat šolde, nakuvavat im, čuvat dicu… Ovdi guštam. Baš je onako po mom. A nije ni skupo. Mi doli u Dalmaciji nabijemo cine, a vi ovdi ne, dobri ste. Najidem se fažola za petnaest kuna, ća je to, ništa… Ni soba nije skupa, uzela san je na dva tidna, i baš guštan i guštan, malo navečer prošićen… Lipota, lipota… Pogled… Čitavo Zagorje vidiš. A spavan ka beba, s dvi deke se moran pokrivat…  A nema ni onih odurnih, tigrastih komaraca ka kod nas u Dalmaciji… Nema ni one vike, cike, graje…

Kako ste baš izabrali Tomislavov dom?

A kakvo ti je to, lipi moj, dosadno pitanje… Tako, izabrala san ga, ća ću ti sad o tom naklapat, ka da ti nabrajam ća sam sve spremila u kufer… Ća to koga zanima…

Imate pravo. Ne znam šta bih vas pitao, nisam se baš pripremio… I mozak mi je uskuhao… Ni psihički baš nisam najbolje… Pokušat ću se koncentrirat… Volite li vi svoje unuke?

– Volin, al kad nisu blizu mene. Pusta dičurlija… Ja san svoje othranila, pa neću sad i tuđu, snahinu dicu odgajat, hranit dok snaha lakira nokte na onon kozmetičkon štandu u “Tomija”… A prema meni se ponaša ka da san joj sluga, ka da bi tribala skakat od sriće kad mi iskrca tu svoju dicu… Ka da ona meni čini neku uslugu. Ka da bi si ja prirezala žile od samoće i jada bez te drčine…

Ali to su i djeca od vašeg sina, krv vaše krvi…

– Ko ih je pravija, neka ih goji. Ja sad oću guštat još ovo malo ća mi je ostalo…

Ne bojite li se da će vam sin i snaha prigovoriti da ste sebični?

– A, sinko moj… Ća bi vi mladi, da vam mi starci danas sve radimo, podižemo dicu, odvajamo za vas tu crkavu penziju…

Ali vama je u socijalizmu bilo lakše, imali ste povoljne kredite, siguran posao, puno jeftinije i lakše ste dolazili do stanova…

– Čekaj sinko, da stavin naočale, nekako mi se čini da to isprid mene sidi moj rođeni sin… Biće haluciniran… I tu gori je danas vruće, vidila san na prognozi, i u gorju do 36 stupnjeva, reka je Vakula.

Oprostite…

– Ma, ništa, samo ti govori, ispituj ća oćeš i koliko oćeš, ja vrimena iman… Al samo ću ti reć da mi je baš drago ća san ovako stara i da se ne bi minjala s nikin od vas mlađih… Vi se mladi držite svoga, a mi stari ćemo svoga.

Znači, niste usamljeni?

– Nisan… Iman serije, i ima tu puno finih gostiju s kojima se može lipo proćakulat. Ima jedan gospodin tu iz Zagreba… Kćer ga je dovezla… Smišan, smišan… Isto je, kaže, pobiga od unuka, pa se on i ja tomu zajedno smijemo… Navečer tu na terasi… On voli popit frape, a ja svoju bazgu… Najviše se smije kad mu opisujem ove naše nove, moderne pireve po Dalmaciji. Pozovu petsto ljudi… Mater, ćaća ubiju se od posla, dižu se ušteđevine, zovu se tamo neki rođaci iz Amerike, a ovi, ka mladenci, već su iduće lito kod suca za rastavu braka… I mole Boga da Papa Franjo, ka i pravoslavci, odobri da se dva puta može vinčavat u crkvi…

Koja vam je najdraža serija? Samo nemojte reći “Stipe u gostima”…

– Ma, ne gledan van ja nikako te naše serije… Volin samo one turske. Taj turski posta mi je lipši ma čak i nego naš dalmatinski. Da mogu birat snahu, najvolila bi da je neka Turkinja. Gledan po tin serijama, one znaju di in je misto i ća je red. Zato Turci, čula sam, tako dobro i prosperiraju… Zna Turčin. Ne triba njemu Europa…

Planirate li možda iduće ljeto možda provesti u Turskoj?

– Daleko ti je to meni putovat… I tamo mi se isto čini vruće ka kod nas na Jadranu. Sljeme je meni najmilije. Nije badava sebi tu ona vaša kraljica dala sagradit Medvidgrad… Potpuno je razumin. Tu na Sljemenu i ja se osićam baš ka kraljica!

Vaše mišljenje, za kraj… Zašto starije žene gotovo u pravilu uvijek nešto rogobore protiv svojih snaha?

– A, zašto… Zašto tebi raste brada? Zato… Zato šta su to zaslužile!

Željko Špoljar

Imate mišljenje? Iskažite ga!
Loading...

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More