Dobar sprovod

Odjednom sam se našla u dnevnom boravku koji je zaudarao na miris kuhanih jaja dok su oko mene bila poznata lica obučena u crno, s bijelim, suzama istrošenim maramicama u rukama.

Svi su bili zbijeni jedno uz drugo čineći polukrug oko drvenog sanduka. Vidjela sam svog oca, dvojicu braće i još tri nepoznata čovjeka kako dižu taj sanduk. Majka je u tom trenutku zakukala, a za njom i baka, pa onda, kao u dobro uigranom orkestru, sve ostale žene. U toj tugaljivoj melodiji, poput šapata, čula sam „Sveta Marijo, majko Božja… Pokoj vječni, daruj joj Gospodine…“

Sanduk i kuknjavu koja ga je pratila dočekao je fra Ilija i trojica ministranata. Jedan je bio Zdenkin mali, a drugu dvojicu nikad dotad nisam vidjela.

– Isuse, ne znam ni jesam li peglu isključila! Ajme meni ako nisam! Ma jesam… Zadnje sam peglala Markovu košulju, složila je i stavila peglu na stol. Onda sam se krenula spremat… ali ne znam jesam li je ištekala iz struje… – čula sam susjedu Branku, dok je stajala u redu za vijence. Uzimala je onaj od bijelih ruža s posvetom „Od mame i tate“ i stala točno iza obitelji.

Prvi je išao Zdenkin mali noseći križ, pa ona dvojica, fra Ilija, sanduk, pa obitelj. Iza njih je išla Branka, pa svjetina. Iznenadila sam se koliko je bilo ljudi. Čitava obitelj je bila tu, susjedi, prijatelji, ali i neki stranci. Nekako, znam da ih znam, ali se nisam mogla sjetit odakle… Čak su došle Jelica i Sanja. S njima nisam pričala otkako su mi ukrale laptop iz sobe u domu. Znala sam da su one, ali nisam mogla dokazati. Posvađale smo se žestoko i prekinule svaki oblik daljnje suradnje.

– Kako je divan onaj u plavoj majici. Kasnije ću ga upoznat ako bude išao poslije kod njih na mezu. Gledat ću da poslužujem kavu u sobi di je on… – govorila je Jelica brišući suze maramicom.

– Oče naš, koji jesi na nebesima… – odzvanjao je fra Ilijin glas dok je crna kolona išla iza sanduka noseći vijence u jednoj ruci, a maramice u drugoj. Majka nije nosila ništa. Nju su nosili…

– Kako je nije stid šta je obukla na današnji dan! Nije mogla barem danas da obuče neku majicu, a da joj sise ne ispadnu! Eh, da je to moja žena, ne bi ovakva iz kuće izašla! Kurvetina, nema s kim nije bila… – čula sam neki muški glas iz kolone, iza svih uplakanih žena. Bio je to Danijel. S njim sam izašla par puta… Znala sam da misli na Danicu. Ona je bila neka vrsta seoske naizvolite.

Pogledala sam dolje i ugledala stare cipele koje sam nosila prije točno 20 godina. Otkud one, pomislih. Toliki me sram obuzeo. Svi će mi se rugati šta sam obula. Ali, zar ja nisam bacila ove cipele?!

– Jadna obitelj! Nije prirodno da dica idu prije roditelja…E, Jadranka moja, nema kraja tvome jadu…čula sam Stanu. Ona je bila tetka moje majke. Nikad se nije udavala i vazda je meni i mojoj braći davala slatkiše kad bi došli kod nje. Uvijek je imala nešto u pregači.

Crna kolona na čelu sa Zdenkinim malim došla je skoro do groblja. I to prilično brzo, pomislih. Cesta je taman postajala vijugava, pa pogledah iza sebe. Uh, pa na sprovodu je sigurno bilo dvjesto duša. Reklo bi se, dobar sprovod. Vidjela sam i Josipa. Došao je iz Zagreba na sprovod. Čak i tatine sestre iz Njemačke.

– Kako ću platit ratu od kredita? Sad još i škola počinje. E, šta nas snađe…- čula sam Igora. On je bio jedan od onih za koje važi kletva: Dabogda ima, pa ne ima!.

Kada samo napokon stigli na groblje, odjednom mi je postalo hladno i takva tuga me obuze da sam počela plakati. Pokušavala sam otrčati majci u zagrljaj i čuti njen glas, ali noge me nisu slušale. Ukopale su se sa onim starim cipelama duboko u zemlju. Bože, kako me sramota zbog tih cipela… Pogledala sam majku i naprezala se svom snagom da joj čujem glas. Ali, čula sam samo jecaj.

– Majko! – povikah. Ali, nije me ni pogledala. Nije ni trepnula.

– Jedva čekam da ovo sve završi pa da večeras idem na nogomet. Više ovo neću raditi. Nek ide đavlu i baba i dida i selo i fra Ilija koji me na ovo nagovori! – čula sam Zdenkinog malog i okrenuh se da ga pogledam. Pogled mi je ostao na križu.

Na njemu je pisalo moje ime.

Ivana Mikulić

Imate mišljenje? Iskažite ga!
Loading...

This website uses cookies to improve your experience. We'll assume you're ok with this, but you can opt-out if you wish. Accept Read More