Arteistov natječaj za kratku priču: Tatine tužne kurve

Nora, je l’ moraš svaku žensku da mi oteraš? – tako mi je govorio. – Baš svaku?

U prvo vreme sam plakala, bunila se i branila.

Kriva sam što sam živa! – neutešno sam ponavljala. – Srećniji bi bio da me nema! I ti, i sve te tvoje žene!

On me je tešio i trenirao i, najzad, pretio. Ne iz zlobe, nego iz želje da steknem otpornost, da me očeliči.

Jednom me je gađao čašom iz koje tek što je ispio rakiju.

Ili će biti kako ja kažem, ili se pakuj i idi u Dečje selo!

Čaša se raspukla udarivši o zid, a komadići stakla završili su mi u kosi kao cirkoni. Rekla sam da ću ostati s njim. Kroz suze sam to rekla i otišla po češalj. Narednih dana bilo je mirno. Tatina nova kurva kuvala je bolje nego pre, nije me psovala kad za dan napunim dve korpe prljavog veša, čak mi je i kolače u sobu donosila. Spolja tvrde, a iznutra meke kao oblak – valjda ih je po sebi pravila. Ne volim je, ali te njene kolače mogla bih danima jesti.

Baš kad je izgledalo da je sve u redu, kurva je rešila da ode. Zagrlila me je svojim ledenim zmijskim rukama, jeza da te prođe duž kičme, i samo je rekla: – Zaslužuješ bolju maćehu nego što sam ja.

Ti si sasvim dobra – rekla sam – nemoj ići, tata će se popraviti i sve će opet biti u redu.

Nikada nije bilo u redu – odgovorila je suvo i otišla da spakuje stvari. Napravila je oproštajne kolače koje sam u slast pojela. Kad se iselila, povremeno je dolazila kad me nije bilo u kući, a tata je objašnjavao komšijama: – Ne može da podnese Noru! To je nepopravljivo i razumem. Nijedna žena ne voli tuđe mladunče.

Tatina poslednja kurva najduže se zadržala. Podnosila je dugo, slavila letnje raspuste, oplakivala jesen. Pokušavala je da nađe radost u sitnim kućanskim poslovima: u prišivanju dugmadi, okopanoj bašti, premešenom hlebu, pristavljenoj supi, obliku kamena za turšiju… Naterala se čak da mi dođe na malu maturu i umalo nije presvisnula od dosade. Što je više pokušavala, sve joj je lošije išlo. Uporna kurva.

Kurva pre nje ostala je svega mesec dana. Bila je tuđe vere i bela kao mladi sir. Tata nas je vodio na izlete, bacale smo frizbi i jele bombone u travi. Izgledala je iskreno u igri, za sestru bi je uzela i dala bih joj bolji reket za badminton od onog kojim sam stalno pobeđivala. Dopadala mi se tako tuđa i svetla. Ja njoj, izgleda, nisam. Pozvala je u suzama i sve sam čula: – Izvini – ridala je tati na uvce – s tobom mogu da se zamislim, ali ne i sa njom! Bolje da se ne zavaravamo i prekinemo ovo odmah, dok još nije ni počelo. Jadni tata ju je tešio, likujući u sebi: – Sve su kurve iste, znao sam to! Nijedna ne može da voli moje mladunče, to im je u prirodi. Emocije im proždiru razum. Govorio je da razume, da je poštena što mu je to iskreno rekla, da nema šta da joj zameri, da od njega odlazi čista i da joj želi svu sreću. Nju je utešio za sat, na mene je utrošio nekoliko meseci.

Nisi kriva, Nora! U prirodi im je da beže. Ženka hoće svoje potomstvo, tuđe ne podnosi. Ti si je oterala, ali ne svojom krivicom. Ne tuguj više, pizda ti materina!

Oterala sam i rođenu majku, zato smo ostali sami. Priča da sam bila sretna tad, ali da sam slutila opasnost u drugim ženama. – Idemo nas dvoje u šetnju, a bilo koja ženska da mi kaže zdravo ili zastane s nama, ti se nakostrešiš. Stegneš mi ruku, vučeš me da idemo dalje od nje, a nju gledaš k’o da bi je izujedala! Neće tata nigde, ne boj se, neću te ostaviti! Ne vredi, uznemirena si danima, nisam smeo da te izvedem među ljude. Dugo je to trajalo, nisam znao šta ću! Ne pamtim to što priča, ali mu verujem.

Belu kurvu sam puštala da me pobedi u frizbiju; s širokim osmehom sam je puštala i nijednom nisam zamislila kako se frizbi pretvara u leteći bodež i reže joj belo grlo. Ovoj poslednjoj davala sam najfinije komade belgijskih slatkiša. Nisam htela da pati od anoreksije, pola razreda mi se izrugivalo zbog maćehe koja je koštunjava kao indijski orah, a ja sam je branila. Moja mama doručkuje po jedan indijski orah dnevno i njena multipla skleroza zbog toga je mirna. Mirna kao ljubavnik u ostavi. Mirna kao kurva u krevetu mog oca. Mirna kao ja pod pretnjom. Mirna. Umorena.

Mamu nisam puštala; nikad. Ona mene jeste. Puštala me je da jedem s poda, puštala mi je glasne crtane filmove, puštala je da idem polugola, sve je puštala. Radila je noćnu smenu u pekari. Tata kaže da noću samo kurve izlaze. Kuvala je vinogradarske puževe i kuvala je strpljivo, jer puževi umiru dugo i istaču belu krv. Tata kaže da je lenja, spora i slinava, jer ono si što jedeš. Vodila me je kod tetke, tetka ima bazen u dvorištu i uživale smo na suncu sve tri preplanule od sreće. Tata kaže da je lažljiva i da se jebe sa tetkinim baštovanom. Baštenskim makazama iseče joj kosu. – Budi srećna što nisu prsti! – kaže. Čitala je knjige i pričala mi priče. – Nemoj da mi kvariš dete tim izmišljotinama! Kupila mi je čizmice za malu maturu. – Hoće i od tebe da napravi kurvu, izuvaj to, baletanke su za devojčice! – tako mi je rekao i prebolela sam prve štikle. Rodila mi je brata. Tata ga zove kopile cigansko. Volim svog brata, ali to krijem i zato kašljem, jer mora nekako da se obelodani.

Kaže da me je zanemarivala, da nije htela da postojim, da je oplakivala trudnoću sa mnom. – Krivonogu te rodila! Tata uzme da te kupa i da ti ispravlja kosti, a ona vrišti: – Izlomićeš dete! Šta ću, isteram je napolje. Vidi kako si sad lepa i kako imaš atletske noge, na tome meni možeš da zahvališ! Na nju si ćorava, a da ti nije tate, bila bi i ćopava! Tatina poslednja kurva vodila me je kod optičara i kupila mi je naočare. Rekla mi je da biram sama, da je ne pitam mnogo i da budem brza, jer valja još obaviti pijacu, skuvati ručak i prohladiti supu dok se tata ne vrati. – Da nije tebe, ne bih imala naočare – pogledala sam je zahvalno i htela da je zagrlim, a ona se izmakla požurujući me: – Hajde, imam još trista gluposti da obavim, ovo je tek prva na listi! Kurva je stalno ispisivala neke liste i žurila da što pre štiklira stavku po stavku. A mene nije mogla da štiklira, pa je otišla, iako joj je trebalo dugo da shvati.

Ona ti nije mama i ništa ti nije dužna, je l’ ti jasno to? Budi zahvalna i ćuti! Šta si od mame dobila, ’ajde seti se! Kaže da sam smrdela kao mali tvor kad me je uzimao od mame. Da je plakao od sramote. Da mi je donosio novu odeću koju je ona onda preprodavala. Da je i mene htela da proda. – U belo roblje! Ona i taj njen Cigan! Da te tad nisam izvukao, ni bog te posle ne bi spasio, ko zna gde bi završila! A od mene su pravili čudovište, govorili ti da sam lud, plašili te rođenim ocem, krv im jebem!

Tatu je godinama obuzimala panika pri pomisli da ću uskoro dobiti prvu menstruaciju. – Nora, video sam krv u kadi. Je l’ to…? Jesi…? Je l’ znaš šta treba da uradiš? – Znam, tata, oderala sam koleno, treba da stavim flaster. – A, dobro, mislio sam… Mislio sam da je nešto drugo. Nema žene koju je sreo, a da je ne zamoli jednu istu stvar: – Je l’ bi mogla mojoj Nori da objasniš to… sve to oko menstruacije što treba da zna. Molim te. Od mame sigurno nije imala šta da nauči. Naučila sam na biologiji. Toliko sam dobra iz biologije, da me još od petog razreda šalju na takmičenja. Tati je drago – kako da ne bude – ali kaže da ipak zaboravim na nauku i da se posvetim umetnosti. – To predugo traje, niti ćeš ti izdržati da učiš toliko, niti ja imam od čega da ti plaćam silne škole. Završi neku srednju, zaposli se, skini mi se s grbače, pa posle uči koliko hoćeš! Šta je, šta me gledaš tako? Šta ti tvoja pametna mama kaže o tome? Da se ona pitala, ne bi ni u osnovnu išla!

Kaže mi da upišem medicinsku – rekla sam pognute glave. – Pa upiši medicinsku! Posle se kurvaj u belom mantilčiću k’o i ona! Sutradan me najistrajnija među tatinim kurvama odvela na pripreme za prijemni u školi za dizajn. – Da je mene moj matori slao u umetnike, ne bi me ova trula zemlja danas ni videla! Nisi svesna koliko si srećna, Nora! Bićeš mi zahvalna jednog dana, zapamti to! Kurva je ćutala, nije zauzimala strane, samo mi je plaćala časove. Možda me je pomalo žalila, mada manje nego ja nju.

Tata veruje da je presudno i iznova prepričava kako mi je mama zabranila da idem u školu kad mi se brat rodio. – Rodila kopile, pa htela da joj ga ti othraniš! Nije te upisala u školu, videla kurva da Cigani tako rade! I to je majka!?Plan je bio da se selimo u Austriju, pa da tamo krenem u školu – jednom sam samo pokušala da mu objasnim. Jednom, i nikad više. – Ma, kakva Austrija, pizda ti materina, nikad više da je nisi branila dok te ja hranim, jesi me čula! Austrija! Tamo bi te lakše prodala, glupačo naivna!

On nije plaćao alimentaciju, ona mu je branila da me viđa, pa je došao da me sačeka posle škole. Ali me u školi nije bilo. Pre nego što se obratio centru za socijalni rad, otišao je kod vračare koja živi u brdima nadomak grada, a čuvena je po tome što se iz mrtvih izdigla udajom za jednog bogatog Rusa. – Kad je ona vid’la, samo ispusti onaj visak i uhvati se za glavu: – Dete ne sme otići u inostranstvo! Izgubio bi te zauvek! A ti znaš, Nora, koliko sam se borio za tebe i kako sam živce pogubio! Kaže da su se tako nagodili: on nju nije tužio za zanemarivanje deteta, a ona mu je predala starateljstvo. Od tad sam s tatom, ali sam mamu oterala mnogo pre.

– Tuci, tata, mamu, mama nije dobra! Tri godine si imala, ne više, kad si mi to rekla. Kraj novembra je bio. A ona te izvela u tankim hulahopkama i letnjoj jakni, pa te pustila da sediš na limenoj klupi dok ste čekale autobus. Kao, išle ste kod njene sestre. Zadržale se do kasno. Laže, kurva, ko zna s kim je bila! Tad sam joj prvi put udario dva-tri šamara. A ti gledaš i kažeš: – Tuci, tata, mamu, mama nije dobra!

Marijana Čanak

*Priče čitaj subotom, ovdje se informiraj o propozicijama natječaja, a ako želiš podržati kulturu s kičmom u vremenu kad većina savija leđa, možeš to učiniti uplatom donacije po svome izboru. Pomaže i lemozina!

Udruga za kulturu i nove medije Arteist
Skokov prilaz 8, Zagreb
IBAN: HR1023400091110590879
Uz naznaku “Podržavam Arteist”

Arteistov natječaj za kratku priču 2019Marijana Čanak
Imate mišljenje? Iskažite ga! (0)
Add Comment