U mom kvartu, tu na Sigečici, živi jedan tip za kojeg sam čuo da ne slavi Uskrs. Pomislio sam da bi to bila dobra, prigodna uskršnja tema, intervju s takvim čovjekom. Saznati kako se na Uskrs osjeća netko tko ne slavi Uskrs. Bez problema je pristao na intervju, rekao je da će tako barem ubiti sat, dva do večeri.

– Zašto točno ne slavite Uskrs, jeste li zakleti ateist?

– Pa i nisam… Imam prvu pričest… Čak i krizmu… Kad smo morali učiti za krizmu sva ona pravila, sjećam se da smo ja i još ovaj jedan Ivan krali iz škrabice jer nas je župnik propitivao ta krizmana pravila u sobi di je bila ta škrabica. To su bile stare dobre osamdesete, mise i vjeronauci održavali su se po stanovima. Nije kao danas svaki kvart imao svoju crkvu.

– Imate li kakav stav prema toj inflaciji crkava po kvartovima? Grade ih nauštrb parkova, Travno, Savica…

– A čuj, iskreno, zaboli me i za te parkove. Ti klinci, kreštanje. Stan mi gleda na jedan park, čim postanem kreditno sposoban odselit ću se negdje gdje nema parkova u blizini.

– A crkve osamdesetih, znači Vi ste vjeronauk slušali u privatnom stanu? To je bilo u Zagrebu?

– Pa je. Kaj ti nisi išel na to? Ma to je bila fora, ti vjeronauci po stanovima, nekako bolja, prisnija spika je bila, stalno smo se nešto zajebavali, i te mise u dnevnim sobama… Pa kad netko na misi prdne od svih onih jaja na Uskrs to je onda jebeno ometalo misu, svi smo se davili, smijali, pokušavali otkrit počinitelja, ha, ha, ha. Ma tada je vjera i sve to imalo nekog smisla, u tim stanovima. Da, i mlađim klincima smo mi stariji iz košarica krali Kinder jaja koja su donosili na posvetu. Tad se za Kinder jaja ubijalo…

– Znači, u to vrijeme osamdesetih Vi ste još slavili Uskrs?

– Pa, može se reći, doma je stara stara radila šunkicu, hren, čak sam s njom i znao farbat jaja… Ono, neku djetelinu smo preslikavali na ljusku, u najlonkama ih umakali u ljusku luka. Sviđalo mi se i tucanje…

– A danas?

– Još uvijek volim tucanje, haha. A na Uskrs odem samo do stare na ručak, stara zeme neko bolje meso u Kauflandu, to speče pa jedemo, al ko da uopće nije Uskrs, nek tak. Ni stara ne farba više jaja, eventualno neku svijeću zapali dok jedemo i to je to.

– Znate li točno kad ste prestali slavit Uskrs, zamrzili ga?

– A, negdje s osamnaest, kad sam počel i malo žešće pit. Stara me dotad stalno tjerala da nazivam tetke, bratiće, sestrične i čestitam im Uskrs. Jedva sam ta čestitanja preživio na Božić i onda opet tri mjeseca kasnije opet sve to ispočetka… Na to bi puknul. Tetku, ovu, tetku onu, Bok, tetka sretan Uskrs, onda ona nešto promelje pa me pita kako si, kako je u školi, a kako bi bilo, popadao sam razrede i po čitav dan ločem s ekipom tu u kvartu, kaj joj imam govorit. Nakon deset takvih čestitanja, osjećao sam se ko đankiji iz kvarta kaj su po tri mjeseca bili na ispiranju mozga po komunama u Španjolskoj di su ih s dopa skidali malo žešći katolici.

– A, vjerujete li u samu bit Uskrsa, to da je Krist uskrsnuo, da se vratio na zemlju i pokazao učenicima i ljudima da smrt ne postoji?

– Kaja znam… Znam da mi je na vjeronauku to bila najbolja fora, najviše sam volil tu priču kad se Krist ponovo pojavi, pa se učenici zblesiraju, onaj nevjerni Toma pogotovo. To mi je nekak fora, kak se ponovo pojavil u krčmi i sve to, baš ko u nekom filmu kaj ih rade prema Stiven Kingovim knjigama. Stiven Kinga volim čitat od malih nogu. Skoro sve od njega sam pročital. Joj kak sam volio onaj film „Ostani uz mene“, kaj je isto rađen po priči od Kinga, kad oni klinci idu vidjet leš od nekog drugog klinca. I našli su u travi na kraju taj leš. Baš sam htel da taj klinac uskrsne pred njima. Al nije, ostal je mrtav ležat i još je došla opakija škvadra i namlatila te klince kaj su došli do leša. To je osamdesetih snimljeno, joj kak su tad bili dobri filmovi, tad je sve imalo nekog smisla, pa i taj Uskrs.

– Imate li još nekih trauma vezanih uz Uskrs?

– Pa i imam… Kad sam išel u prvi il drugi osnovne. Starci su se rastavili kad sam imal pet godina, stari je pobegel s nekom novom ženskom, ostali smo stara i ja. Stara je stalno nešt cmizdrila nakon kaj je stari otišel. I sad pred taj neki Uskrs, osamdeset treća mislim da je bila, stara kupila poklon i sakrila ga da mi ga da baš na Uskrs. A ja sam skužil da ga je kupila. I iz petnih žila sam se dal u to da ga nađem. Sve sam preiskopal u stanu, kaj i nije bilo teško jer smo živeli u neboderu u trideset kvadrata. I nađem ja poklon u ormaru iza šalova, rukavica, zimske robe. Otvorim si ga, slavodobitno pokažem staroj da sam ga našel. A ona šus u plač, u histeriju, da sam odvratan, da sam sve upropastil, da sam namjerno upropastil Uskrs, da su svi muški nestrpljive svinje kaj već od malih nogu nikaj ne poštuju, kaj moraju upropastit sve kaj dodirnu… Baš ju je bilo grdo za gledat kak je odljepila. Pobegel sam van. Vani sam srel frenda, Gljivu, on je bral na školskom igralištu travu za uskršnje gnijezdo, veselil se da bu u to dobil poklone… A ja sam svoj poklon već otvoril… I dobil uz njega bonus starinu tešku histeriju. Shvatil da sam tim prije vremena otvorenim poklonom napravil neki greh i da me Bog, Isus i onaj treći iz Trojstva više ne vole. I tak je to išlo. U sedmom osnovne sam počel i cugat, pa trava, ljepilo i sve kaj već ide…

– Gdje ste zaposleni?

– Trenutno nigdje, kažem ti, Bog me ne voli. Ili možda i voli. Bolje da ne radim, nek ko ona ekipa u Konzumu da crnčim svetke i petke za dvije i sedamsto i da ti onda ni to ne isplate pred Uskrs. E, to znači da te Bog ne voli…

– Što ćete navečer radit?

– A gledat one serije o Isusu… Počeli su na HTV-u puštat te vjerske emisije ono baš ful, nemaš kaj drugo ni gledat. Al volim si to pogledat, te stare serije, filmove o Isusu kaj su nam nekad na video-rekorderu puštali prek blagdana na vjeronauku. Sjetim se onda i onog svog kul kapelana… Kad smo u sedmom s njim išli hodočastit na Mariju Bistricu… On je nosil bocu vekije sa sobom, i dal nam je da si i mi otpijemo kad bi se umorili od hoda. Nekak se sjetim tih dana…

Radovan Nazor

Komentiraj ovaj tekst!

Primajte teme iz kulture
u vaš inbox

Prijavite se za primanje arteistovog newslettera i jednom tjedno ćete dobiti najzanimljivije teme iz kulture.