prvo slovo kulture

Gejmeri protiv interliberaša

Jebena luzerana, došao sam na Interliber u devet ujutro da bi onda shvatio da se paviljoni otvaraju tek u deset, to su mi zaštitari rekli. A ipak bila je na Velesajmu gomila ekipe. Ali to je bla ekipa koja je išla u one paviljone u kojima se održavao neki ultra veliki sajam video-igri.

Trebao sam utuć punih sat vremena. Kupio sam si na štandu kobasicu u pecivu, iz džepa izvadio kuhano jaje što sam si ga ponio od doma. Htio sam si debrecinku obogatit tim kuhanim jajem. Jeo sam to ispred paviljona. Hrpa klinaca koja je išla na sajam video igri posprdno me gledala, podsmijehivala mi se što kobasicu jedem s tim jajetom. Jedan klinac iz Petrinje čak je na mene pokušao ispljunjut ižvakanu žvaku, srećom, žvaka mi je pala pored cipela, nije me pogodila.

Ko za kurac onda je naišao jedan štreber s Elektrotehnike, poznavao sam ga iz Limba, često sam u Limbu s njim znao imat polemike o tome što je važnije, umjetnost ili znanost. Nadmoćno mi je prišao.

– Šta si tu stao s tom kobasom i jajetom, izgledaš stvarno usrano…

– Ma, čekam da se otvori Interliber…

– Ha, ha, to već pokazuje koliko ste vi ljudi od knjiga u kurcu… Ništa ne možete prije deset… Zato i propadate… Daj odi sa mnom tu da vidiš kolko su evoluirale video igre. Ti bi za početak mogo odigrat…

– Jel se za to plaća upad?

– Da, pa imaš valjda šezdeset kuna.

Kobasica mi je zastala u grlu od zaprepaštenja.

– Šezdeset kuna upad! I ovolko ekipe već u devet ujutro trči unutra! Pa da na Interliber stave upad samo deset kuna, mislim da nitko živ ne bi kupio kartu… – šokirano ću.

– E, to je ono što smo pričali. Knjiga je izumrli medij. To još samo puše teški luzeri poput tebe. Ako ti se piše, šta ne napišeš meni neki kratki scenarij za video igricu. Da vidiš koji bi frajer posto! Pogledaj tu fanatičnu sljedbu mladih koji se idu poklonit novim video igricama… Pogledaj te hostese koje će im uključivat kompjutore… To je život, to je budućnost… Jedva se čekam zavalit pred ekranom i da mi hostesa donese limunadu… Razmrda moj đojstik… – likovao je ETF-ovac.

Na interliberu su, pomislio sam, jedine hostese pjesnikinje koje dolaze vidjet u šesti paviljon dal je možda itko na štandu na rasprodaji kupio njihov novi roman koji su napisale iz kompromisa, iznjevjerile su na trenutak poeziju kako bi se poetskim romanom približile široj publici. Ali ni te romane nitko nije jebao ni pol posto.

– I sad će tim vašim luzerskim knjigama još stisnut PDV i gotovi ste. Ostat će samo ovi izdavači slizani s državom, a taj jad šta će oni izdavat, nakon što pokupe pare, davat će se direktno na rezalište – smijuljio se ETF-ovac.

Prisjela mi je i kobasica i jaje.

– Znači, novi naraštaji rast će bez književnosti…

– Ako te tolko boli, ti im možeš neke najbolje hrvatske romane prebacit u medij vide igrica – mefistofelovski mi je predložio ETF-ovac.

– Mogao bi napravit video igricu prema Jergovićevoj Srdi... Romkinja žica po tramvajima… Mora se izmicat pred konotrolorima i hrvatskim šovinistima… Probija se u igrici od stanice do stanice. Prvi level završi kad se dokopa okretišta na Remizi…

– Da, svi gejmeri bi poludili za tim… Igrice s moralnom poukom…

– Onda bi na video igru prebacio i Araličine Japundže. Mladi pastir skuplja po brdima vunene čarape… kad ih dovoljno skupi dolazi pred vilenjake na Svilaju… Oni ga puštaju na drugi level…

– E, pa to. Ma, šta ste svi vi knjiški moljci usrali, neće književnost nikad izumrijet, samo će se prebacit na novi medij. Gutenberg ju je prebacio na papir, na knjige, a vi ćete je sad prebacit na video igre.

– Pa da, zašto ne…

– Ajde samnom da te upoznam s gejmerima!

– Ajde, al ja ću pokušat upast kroz vece…

– Daj nemoj tako… Da se hrvatska književnost kroz zahod probija do video igrica… Daj malo više dostojanstva… Odvoji tih jebenih šezdeset kuna za novo iskustvo.

Otišao sam do blagajne. Vadio sam novčanice kao da si kliještima vadim zube. Eto na šta sam sve bio spreman samo da spasim hrvatsku književnost, da njezin plamičak prebacim na novi moćni oganj. Oganj video-igrica.

Na ulazu u paviljon s vdeo-igrama prišao sam jednoj od hostesa u minjacima. Ova je bila maskirana u onu neku šiljatouhu vilennjakinju iz usranih Gospodara prstenova.

– Znate, ja sam ovdje novi… Još nikad nisam bio na nekom ovakvom sajmu… Niti igrao video igre, praktički sam na tom području junfer… Prije, u staro doba puno sam se bavio književnosti, puno sam čitao knjige, studirao na Filozofskom… Možete li me vi uvest u sve to… skinut mi na neki način junf… u tom području…

Hostesi se smračio pogled.

– O, jeboti pas mater, šta se vas truljavaca s Filozofskog ne mogu riješit ni na sajmu video igara! Mislila sam da ću se bar tu svih vas riješit! I ja sam bila tako nadobudna… Svi su mi govorili da sam zgodna i sve to, a ja sam ipak upisala Filozofski… Totalno se sjebala… Potrošila tri godine na te luzere… Imala tri dečka koja su pisala prozu, poeziju… Ja sam popušila taj jad, u ovog jednog se čak i zaljubila… Pala sam na totalno dno… Čak sam i sama počela pisat neke poetske drkarije… Nosila ih Mićanoviću za Kvorum… – bijesno je strizala vilenjačkim ušima.

– Ali Kvorum je propo…

– Naravno da je propo… Sav taj jad je propo… I onda se odlučim maknut od tog, prijavim se kao hostesa na Infogejmer… Bila sam uvjerena da tu neću vidjet nikog od vas s Filozofskog… Mislila sam, koja bi knjiška bijeda dala šezdeset kuna za upad… Nadala sam se da ću tu upoznat nekog kompjuteraša koji će na video igrama zgrnut hrpu love… Neće mi više neki šljam prodavat spiku da će napisat bestseler… I sad ti mi se ti tu nakeljiš s najočajnijim mogućim uletom, tipičnim za ekipu s Filozofskog! Mene je netko ukleo! – zavapila je, i počela me na rubu histerije tjerat od sebe.

Književna Groupie

KUPI GROUPIE ZA 75 KUNA! Naruči Književnu Groupie, kultnu knjigu Pavla Svirca, o kojemuu superlativima piše i The Guardian, i plati je po akcijskoj cijeni od 75 kuna. Komplet od oba nastavka, (na genijalnih i zabavnih 520 stranica), sad je dostupan za samo 139 kuna, a uz besplatnu ekspresnu dostavu poklanjamo i zgodni Arteistov blokić. Naruči na info@arteist.hr!

Imate mišljenje? Iskažite ga!
Loading...